Fiskalizacija webshopa: šta mora da ispuni internet prodavnica - Zephyra Studio

Internet prodavnica koja prodaje fizičkim licima mora da izda fiskalni račun za svaku prodaju i da ga kupcu pošalje elektronski, preko fiskalnog rešenja koje je odobrila Poreska uprava. Zakon se primenjuje od 1. novembra 2021 (prelazni rok je istekao 30. aprila 2022), a prodavac koji radi samo preko interneta može da koristi besplatan virtuelni procesor fiskalnih računa. Za sajt to znači konkretan posao: webshop mora da šalje podatke o računu, da čuva broj i link za proveru i da ume da obradi avans i povraćaj. Ispod su pravila iz zakona i spisak pitanja za onoga ko pravi vašu prodavnicu.

Ko mora da fiskalizuje internet prodaju

Obveznik fiskalizacije je preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti i svako pravno lice koje plaća porez na dobit, ako vrši promet na malo (član 4 Zakona o fiskalizaciji). Promet na malo je svaki promet dobara i usluga fizičkim licima, kao i promet u maloprodajnim objektima (član 3).

Zakon posebno navodi da se i sedište obveznika koji prodaje preko interneta putem daljinske trgovine smatra maloprodajnim objektom. Drugim rečima, nema izuzetka zato što nema radnje: webshop koji prodaje građanima spada pod zakon.

Promet izvan maloprodajnog objekta pravnom licu ili preduzetniku zakon ne računa kao promet na malo. Granica za firmu koja kupuje preko vašeg webshopa nije jednostavna, jer zakon sedište online prodavca naziva maloprodajnim objektom. Pre nego što isključite poslovne kupce iz fiskalizacije, potvrdite postupak sa knjigovođom ili Poreskom upravom.

Vlada je Uredbom (Sl. glasnik RS br. 32/2021 i kasnije izmene, poslednja 110/2025) odredila delatnosti bez obaveze evidentiranja preko fiskalnog uređaja (član 4, stav 3 zakona). Na toj listi su, na primer, taksi prevoz, telekomunikacije, finansijske usluge i delom obrazovanje. Trgovine na malo preko interneta na listi koju smo čitali nema. Šifru svoje delatnosti proverite u Uredbi, a ne u tekstu bloga.

Šta o prodaji preko interneta kaže Poreska uprava

Poreska uprava u svom objašnjenju o prodaji robe preko interneta navodi da delatnost trgovine na malo preko interneta nije izuzeta od evidentiranja prometa. Prodavac izdaje fiskalni račun i šalje ga uz robu, a uz saglasnost kupca može i elektronskim putem.

U odgovorima na najčešća pitanja stoji strožije pravilo za prodavce koji rade isključivo preko interneta: oni fiskalni račun izdaju u elektronskoj formi, sa hiperlinkom za verifikaciju koji se otvara na bilo kom uređaju sa internetom. Kupac račun može da proveri 10 godina od izdavanja. Isto pravilo sadrži član 13 Pravilnika o vrstama fiskalnih računa.

Troškovi dostave: ako je dostava uračunata u cenu koju kupac plaća, sve stoji na jednom fiskalnom računu. Ako cena obuhvata samo robu, firma koja vrši dostavu izdaje poseban fiskalni račun za trošak dostave.

Koje fiskalno rešenje koristi webshop

Elektronski fiskalni uređaj nije obavezno kasa. Po članu 2 to je hardversko i/ili softversko rešenje koje čine procesor fiskalnih računa, elektronski sistem za izdavanje računa i bezbednosni element koji izdaje Poreska uprava. Poreska uprava navodi da to može biti računar, tablet ili telefon sa odobrenim rešenjem.

Kod webshopa elektronski sistem za izdavanje računa je softver koji sastavlja račun iz porudžbine, a procesor je ono što ga potpisuje i šalje Poreskoj upravi. Virtuelni procesor je besplatan softver na serveru Poreske uprave, a prema njenim odgovorima ga samostalno mogu da koriste samo prodavci u onlajn prodaji. Njegov bezbednosni element je fajl koji se dobija preko portala ePorezi.

Ako imate i fizičku radnju, svaki objekat mora da ima bar jedan lokalni procesor, jer virtuelni radi samo uz stalnu internet vezu. Kad radnja i webshop dele istu adresu, Poreska uprava dozvoljava da sav promet ide preko jednog uređaja i da se prijavi jedan poslovni prostor.

Obveznik je odgovoran da pre početka rada proveri da su elementi uređaja u registru odobrenih elemenata koji vodi Poreska uprava (član 6). Pravno lice koje kao dobavljač isporuči neodobren uređaj plaća kaznu od 300.000 dinara (član 18).

Prijava poslovnog prostora pre prvog računa

Pre nego što izdate prvi fiskalni račun, Poreskoj upravi elektronski dostavljate podatke o poslovnom prostoru za svaki prostor posebno, a ona generiše jedinstvenu oznaku (član 9). Prijava ide kroz obrazac PGJO, a Pravilnik o podacima o poslovnom prostoru (član 3) predviđa da se za elektronsku ili drugu daljinsku trgovinu kao tip navodi "daljinska trgovina".

Svaka promena podataka se prijavljuje najkasnije 24 sata unapred, a kad promena ne zavisi od vaše volje, najkasnije 24 sata posle nastanka. Nepoštovanje te obaveze je prekršaj iz člana 17, a za pravno lice kazna iznosi 200.000 dinara.

Šta račun mora da sadrži i šta to znači za sajt

Član 5 nabraja obavezne podatke na računu. Većinu njih webshop već ima, ali ih mora imati u obliku koji fiskalno rešenje može da primi. Evo šta svaki red porudžbine i svaka porudžbina moraju da nose.

• Za svaki artikal: naziv, količina, jedinica mere, cena po jedinici mere, oznaka poreske stope i vrednost. Ako artikal nema jedinicu mere ili poresku stopu u bazi, račun nema obavezne podatke.
• Za celu porudžbinu: specifikacija poreskih stopa, iznos poreza po stopama, ukupan iznos, način plaćanja, uplaćeni iznos i razlika za povraćaj kupcu.
• Podaci prodavca: naziv, PIB i jedinstvena oznaka poslovnog prostora.
• Podaci kupca samo kad je kupac pravno lice ili preduzetnik: njegov PIB. Forma za naplatu treba da zna da ga traži.
• Vreme izdavanja do sekunde, redni broj računa i QR kod ili hiperlink za verifikaciju. Kod webshopa je hiperlink onaj deo koji kupac dobija u mejlu.
• Jezik i primerak: podaci na računu moraju da budu na srpskom jeziku, ćirilicom ili latinicom, a račun se kupcu izdaje u jednom primerku (član 13 Pravilnika). Račun je na srpskom i kad je webshop na drugom jeziku.

Plaćanje unapred, pouzeće i povraćaj

Avans je predmet fiskalizacije (članovi 3, 5 i 6 zakona). Pravilnik o vrstama fiskalnih računa kaže da se račun za avans izdaje za primljeni avans za budući promet na malo, a račun za promet za ostvaren promet (član 2). Predračun koji izdaje fiskalni uređaj nije fiskalni račun i mora da nosi napomene "PREDRAČUN" i "OVO NIJE FISKALNI RAČUN".

Za uplatu na račun pre isporuke Pravilnik je precizan: račun za avans iskazuje datum kad su sredstva prenesena i može se izdati najkasnije narednog radnog dana od prijema uplate (član 11). Kad se kasnije izdaje račun za promet koji je plaćen avansom, on se poziva na broj računa za avans, a ako je nastao iz predračuna, na broj predračuna.

U odgovorima Poreske uprave stoji i da se, kad fizičko lice uplati ceo iznos iz predračuna, u momentu prometa može izdati konačni račun za prodaju. Taj odgovor se ne poklapa sasvim sa pravilom o uplati na račun iz prethodnog pasusa, pa način evidentiranja uplate unapred dogovorite sa knjigovođom i zapišite u procedurama prodavnice. Za kartično plaćanje pre slanja robe izvori koje smo čitali nemaju posebno pravilo.

Povraćaj ima svoj tip računa. Refundacija je povraćaj uplate ili dela uplate, povraćaj avansa, kao i vraćanje i zamena isporučene robe, i izdaje se kao fiskalni račun tipa refundacija sa pozivom na broj računa za prodaju (članovi 3 i 11 Pravilnika). Poništavanje je posebna transakcija za ispravljanje greške posle izdavanja računa. Prema odgovoru Poreske uprave, uz refundaciju se unosi identifikacija kupca, a kupac potpisuje kopiju refundacije. Kako se to rešava kad kupac nije na licu mesta, pitajte izvođača i knjigovođu, jer izvori koje smo čitali ne opisuju poseban postupak za onlajn prodaju.

Za plaćanje pouzećem u zakonu, Pravilniku i odgovorima Poreske uprave koje smo čitali nema posebnog pravila. Poreska uprava navodi samo da prodavac izdaje račun i šalje ga uz robu, i da za trošak dostave, kad nije uračunat u cenu robe, poseban račun izdaje firma koja vrši dostavu. Trenutak izdavanja računa kod pouzeća dogovorite sa knjigovođom i zapišite u procedurama prodavnice.

Kazne i zabrana rada

Ko ne evidentira svaki pojedinačan promet na malo, izda račun bez obaveznih podataka ili ne izda račun u trenutku prometa, čini prekršaj iz člana 15. Pravno lice plaća od 300.000 do 2.000.000 dinara, odgovorno lice od 20.000 do 150.000, a preduzetnik od 50.000 do 500.000 dinara.

Veća pretnja za mali webshop je zabrana vršenja delatnosti iz člana 12. Inspektor je izriče kad utvrdi da se promet ne evidentira, i to na 15 dana prvi put, 90 dana drugi put i godinu dana treći put, za nepravilnosti u periodu od 24 meseca od prve utvrđene.

Izmena zakona (Sl. glasnik RS br. 80/2026) menja član 12 tako da račun sa QR kodom koji nije nastao u sistemu elektronske fiskalizacije Poreske uprave, ili vodi na drugi račun, iznos, datum, artikal ili obveznika, povlači zabranu rada od godinu dana, izrečenu odmah. Prema obrazloženju predloga, povod je bio obveznik koji je u istom prostoru, uz prijavljeni uređaj, koristio drugi, neprijavljeni sistem sa kopiranim QR kodovima. Za webshop je pouka praktična: računi se ne prave ručno niti kopiraju, nego ih izdaje odobreno rešenje.

Šta pitati izvođača webshopa

Ovo je lista pitanja koja preporučujemo pre ugovaranja, izvedena iz gornjih pravila. Nije deo zakona, ali svako pitanje se odnosi na neku njegovu obavezu.

• Koje fiskalno rešenje se povezuje i da li je u registru odobrenih elemenata Poreske uprave?
• Na čije ime je bezbednosni element i gde se čuva fajl? Treba da je na vaše ime, uz primopredaju kao kod domena.
• Gde se u porudžbini čuvaju broj računa i link za verifikaciju, i da li ih kupac dobija u mejlu potvrde?
• Šta radi webshop kad je virtuelni procesor nedostupan: da li naplata staje, ili račun čeka u redu? Zakon za virtuelni procesor predviđa izdavanje računa isključivo uz stalnu internet vezu (član 6), pa ovo mora biti dogovoreno.
• Kako se tretiraju avans, povraćaj i delimično vraćanje stavke?
• Odakle webshop uzima poreske stope i šta se desi kad se stopa promeni?
• Gde se unosi PIB kupca kad naručuje firma?
• Kako se testira pre prve prodaje? Pravilnik poznaje račun obuke, fiskalni dokument za testiranje uređaja koji ne evidentira promet, pa testne porudžbine ne smeju da prave prave račune.
• Da li su podaci na računu na srpskom i kad je webshop na engleskom?

Povezani vodiči

Izvori

Ključni zaključci

• Webshop koji prodaje fizičkim licima mora da izda fiskalni račun za svaku prodaju, a prodavac koji radi samo preko interneta ga izdaje u elektronskoj formi sa linkom za proveru.
• Fiskalno rešenje mora da bude u registru odobrenih elemenata Poreske uprave, a virtuelni procesor je besplatan i dozvoljen samostalno samo u onlajn prodaji.
• Avans i povraćaj su zasebni fiskalni računi, pa tok porudžbine u webshopu mora da ih podržava.
• Kazne idu do 2.000.000 dinara, a zabrana rada do godinu dana, pa fiskalizaciju treba dogovoriti pre pravljenja prodavnice.

Zaključak

Najčešća rupa nije izbor fiskalnog rešenja, nego tok porudžbine koji ga ne poznaje. Webshop koji ne ume da izda račun za avans ili refundaciju prinudiće vlasnika da ih izdaje ručno, izvan sistema, a to je baš ponašanje koje zakon kažnjava. Zato fiskalizaciju upišite u specifikaciju prodavnice kao funkciju, uz probno okruženje, a ne kao dodatak koji se dodaje pred lansiranje. Tekst nije pravni savet i odražava propis koji smo čitali 6.10.2026.