Da li se isplati jeftin sajt od 50 do 100 evra - Zephyra Studio

Jeftin sajt se isplati kada su očekivanja od njega tačna. Za firmu kojoj treba mesto gde će poslati link, prikazati radno vreme i primiti upit, sajt napravljen za mali novac radi posao. Ne isplati se kada se od njega očekuje da donosi kupce iz pretrage, da izgleda kao brend ili da se lako menja, jer to su tri stvari koje u toj ceni nisu uključene. Problem nikad nije u tome što je sajt jeftin, nego u tome što se od njega traži nešto što nije plaćeno. U nastavku je šta se za taj novac realno dobija, kada je takav sajt dobra odluka i u kojim slučajevima na kraju izađe skuplje od ozbiljnije izrade.

Šta se stvarno dobija za najnižu cenu

Za najnižu cenu obično dobijate gotov šablon, nekoliko stranica popunjenih vašim tekstom i logotipom, osnovno povezivanje sa domenom i hostingom i formu koja šalje email. To je realan proizvod, ne prevara.

Ono što u toj ceni nije uključeno su prilagođenje dizajna vašem brendu, struktura stranica napravljena za pretragu, tekstovi pisani za vaše kupce, optimizacija brzine i plan šta se dešava posle isporuke.

Zato je jedino pošteno pitanje šta vam treba od sajta, a ne koliko košta. Ako vam treba prisustvo, najniža cena je dovoljna. Ako vam treba kanal koji donosi upite, za to je potreban drugi obim posla.

Kada je jeftin sajt potpuno razumna odluka

Prvi slučaj je firma koja radi isključivo preko preporuka i postojećih kontakata. Sajt joj služi da neko proveri da firma postoji i vidi čime se bavi, i tu je šablon sasvim dovoljan.

Drugi slučaj je testiranje ideje. Ako niste sigurni da li usluga ima tržište, jeftinija verzija sajta je razuman način da proverite interesovanje pre nego što uložite u ozbiljnu izradu.

Treći slučaj je sajt koji je privremen po prirodi: događaj, kampanja jednog proizvoda ili najava koja traje nekoliko meseci. Za takve stvari plaćati trajno rešenje nema smisla.

U sva tri slučaja jeftin sajt nije kompromis, nego tačan izbor. Isplati se kada je uloga sajta mala, a ne kada je budžet mali.

Kada jeftin sajt postaje skuplji od skupljeg

Najčešći scenario je sajt koji je zamišljen kao privremen, pa postane glavni kanal. Firma počne da šalje saobraćaj sa oglasa, katalog naraste, a šablon nema gde da primi nove funkcionalnosti. Tada se plati i prva izrada i nova.

Drugi scenario je sadržaj koji niko ne piše. Sajt sa praznim stranicama ne rangira i ne ubeđuje, pa firma počne da plaća oglase da bi dovodila ljude na stranicu koja ih ne uverava. To je najskuplja kombinacija, jer se plaća i saobraćaj i propušteni upiti.

Treći scenario je tehnički dug. Šablon koji se ne ažurira, dodaci koji se gomilaju i niko ne zna šta je gde. Posle dve godine popravke koštaju više od razlike u ceni između jeftine i solidne izrade.

Ni jedan od ovih scenarija nije posledica same cene, nego neslaganja između onoga što je sajt plaćen da radi i onoga što se od njega očekuje.

Stavke koje se pojave posle prve godine

Hosting i domen se obnavljaju svake godine, a u najnižim ponudama često nisu uključeni u prvi period ili su uključeni samo za prvu godinu. To su mali iznosi, ali ih treba znati unapred.

Izmene sadržaja su drugi trošak. Ko menja cene, dodaje proizvode i ispravlja tekstove? Ako sajt nije napravljen tako da to možete sami, svaka sitna izmena je poziv nekome, a to je stalni trošak koji se ne vidi u početnoj ceni.

Treći trošak je selidba. Ako jednog dana odlučite da pređete na ozbiljnije rešenje, sadržaj treba preneti, URL adrese sačuvati i pozicije zadržati. Taj posao ima cenu, i najbolje je da bude planiran, a ne da se otkrije kada je sajt već pao u pretrazi.

Četvrti je podrška. Ako sajt prestane da radi u petak uveče, ko ga popravlja i koliko čeka? Kod najnižih ponuda odgovor na to pitanje često ne postoji.

Kako da odlučite bez obzira na budžet

Napišite u jednoj rečenici šta sajt treba da radi za godinu dana. Ako je odgovor da postoji i da se nađu osnovne informacije, mala izrada je dovoljna. Ako je odgovor da donosi upite ili prodaje, obim je drugačiji.

Zatim procenite realno vreme koje možete da uložite. Sajt koji vi održavate i punite sadržajem može da bude skromniji na startu, jer će rasti. Sajt koji niko ne dira mora da bude dovršen od prvog dana.

Na kraju odlučite gde ne želite kompromis. Neka firma će pre pristati na skromniji dizajn, ali ne na spor sajt. Nekom drugom je važnije da sve izgleda kako treba, a saobraćaj dolazi kasnije. Obe odluke su legitimne ako su svesne.

Ako niste sigurni u koji obim spadate, kalkulator cene daje okvir, a možete nam i pisati sa opisom firme i cilja. Nije nam cilj da vas ubedimo da vam treba više nego što vam treba.

Postoji i treća situacija koju vredi imenovati, jer nije ni jeftin ni skup sajt nego odložena odluka. Firma zna da joj sajt treba, ali ga odlaže mesecima jer čeka da budžet bude veći ili da se ponuda sredi. Za to vreme koristi samo stranicu na društvenoj mreži, gubi upite iz pretrage i svaki novi mesec počinje bez ijedne stranice koja bi mogla da rangira. U takvom slučaju je bolje početi sa malim sajtom koji radi jednu stvar dobro, pa ga dopunjavati, nego čekati savršen budžet. Odluka nije između jeftinog i skupog, nego između toga da sajt postoji i da ne postoji.

Kod jeftinih rešenja vredi proveriti i jednu stvar koja se lako previdi, a posle boli: ko ima pristup domenu. Domen je jedini deo koji vas prati kroz sve promene platforme i izvođača, pa se registruje na firmu, a ne na privatnu adresu izvođača. Ako je domen vezan za tuđi nalog, svaka kasnija promena postaje pregovor, a to je vrsta zavisnosti koja se otkrije tek kada zatreba. Kod najnižih ponuda se to često ne pominje, pa je prvo pitanje pre plaćanja upravo: na koga se registruje domen i ko će imati pristup.

Izvor

Ključni zaključci

• Najniža cena pokriva šablon i osnovne stranice, ali ne dizajn po meri, tekstove, SEO strukturu ni plan posle isporuke.
• Jeftin sajt je tačan izbor kada je uloga sajta mala: prisustvo, test ideje ili privremena kampanja.
• Postaje skup kada se od njega počne tražiti da donosi upite ili primi funkcionalnosti za koje nije napravljen.
• Troškovi posle prve godine su obnova domena i hostinga, izmene sadržaja, selidba i podrška.
• Odluka treba da počne od pitanja šta sajt treba da radi za godinu dana, ne od visine budžeta.

Zaključak

Cena sajta je najmanje zanimljiva stvar u ovoj odluci. Zanimljivo je pitanje ko ga održava, koliko traje i šta se dešava kada prestane da radi. Ako su ta tri odgovora jasna, i najniža cena može biti dobra odluka. Ako nisu, ni viša cena ne pomaže, jer se problem ne rešava novcem nego planom.