Cena redizajna sajta: šta je stvarno poskupljuje i kada se isplati - Zephyra Studio

Redizajn sajta je projekat koji počinje od nečega što već postoji, pa cena najviše zavisi od toga koliko toga zadržavate, a koliko menjate. Ako se menja samo vizuelni sloj, posao je kraći. Ako se menja struktura stranica, način na koji sadržaj ulazi u sistem i same funkcionalnosti, posao je bliži novoj izradi nego redizajnu. U praksi se cena najviše pomeri zbog tri stvari: količine sadržaja koji se prenosi i prilagođava, broja funkcionalnosti koje ostaju ili se dodaju i tehničkog stanja postojećeg sajta. U nastavku je šta tačno ulazi u redizajn, šta se obično preceni kao da je uključeno, i kako da procenite sopstveni obim pre nego što tražite ponudu.

Šta se podrazumeva pod redizajnom

Redizajn je promena postojećeg sajta, ne izrada novog. Novi vizuelni identitet, novi raspored sekcija, drugačija navigacija i prelazak na drugi sistem za upravljanje sadržajem sve spadaju u redizajn, iako su po količini posla veoma različiti zadaci.

Zato se redizajn u praksi deli na dva sloja. Prvi je vizuelni: boje, tipografija, razmaci i raspored elemenata. Drugi je sadržajni i tehnički: struktura stranica, kako se tekst i slike unose, kakva je interna navigacija i kako se sajt ponaša na mobilnom.

Većina ljudi kad kaže redizajn misli na prvi sloj. Većina realnih projekata na kraju dira i drugi, jer promena izgleda bez promene strukture često ne rešava problem zbog kojeg je redizajn i pokrenut.

Kada je redizajn bolji izbor od nove izrade

Redizajn ima smisla kada je sadržaj i osnovna struktura dobri, a problem je u izgledu, brzini, prikazu na telefonu ili tome što sajt ne prati razvoj brenda. Tada se zadržava ono što radi i menja ono što ne radi.

Nova izrada ima smisla kada je postojeći sajt tehnički bolestan: zastarela platforma koju više niko ne održava, funkcionalnosti koje ne mogu da se zamene bez prepisivanja, ili struktura koja guši SEO zbog dupliranih stranica i loše interne navigacije.

Granica nije uvek oštra, ali pitanje koje najbolje razdvaja dve situacije je isto: da li popravljamo nešto što vredi, ili gradimo novo na temelju koji nas stalno koči. Ako je odgovor drugo, redizajn postaje nova izrada sa polaznim sadržajem, i tako treba i da se planira.

Faktori koji najviše određuju cenu redizajna

Prvi faktor je količina sadržaja. Ako se tekst, fotografije i stranice prenose i samo prilagođavaju, posao je kraći. Ako se sadržaj prepisuje jer je star ili ne odgovara novoj strukturi, to je dodatni copywriting, a ne deo redizajna.

Drugi faktor je broj funkcionalnosti. Forma, katalog, pretraga, korisnički nalozi, plaćanje i rezervacije su blokovi koji se svaki posebno prenosi i testira na novom sistemu. Prenošenje funkcionalnosti je često teži deo od samog dizajna.

Treći faktor je stanje postojećeg sajta. Sajt sa jasnom strukturom i urednim sadržajem prenosi se brže. Sajt koji je godinama dobijao stranice stihijski prvo traži inventar, spajanje i brisanje onoga što više nikome ne služi.

Četvrti faktor je prelazak sa jednog sistema na drugi. Migracija znači nove URL adrese, redirekcije, proveru indeksiranja i proveru da ništa što je donosilo saobraćaj nije izgubljeno. Peti je SEO: ako se struktura menja, optimizacija ne može da se doda na kraju, već ulazi u plan od početka.

Pre procene obima vredi pogledati koliko koja stranica stvarno donosi. To menja plan: stranica sa saobraćajem se prenosi pažljivo, stranica bez saobraćaja se spaja ili briše. Redizajn koji počne bez tog uvida obično napravi jednu od dve greške, ili prenese stranice koje nikome ne služe, ili slučajno izgubi stranicu koja je donosila pozive. Prva greška se vidi odmah, druga tek posle mesec dana, kada saobraćaj padne. Zato je popis stranica sa brojevima prvi zadatak, pre dizajna i pre razgovora o ceni.

Šta redizajn obično ne uključuje, a očekuje se da uključuje

Redizajn po pravilu ne uključuje izradu novog sadržaja, prevod na novi jezik, fotografisanje proizvoda ni postavljanje kampanja. Sve to može biti deo projekta, ali kao zaseban posao sa svojim vremenom.

Isto važi za održavanje posle redizajna. Nov sajt koji niko ne održava za godinu dana dolazi u isto stanje kao stari. Ako je to bio deo problema, a ne reši se, redizajn je platio samo polovinu rešenja.

Najzdravije je da se na početku napravi jednostavna lista: šta je u obimu, šta je uz obim, a šta je van obima. Većina nesporazuma oko cene ne nastane zbog cifre, nego zbog stavke koja je za jednu stranu bila očigledna, a za drugu nikad pomenuta.

Kako da procenite obim pre razgovora o ceni

Popišite stranice koje imate i označite tri grupe: one koje ostaju iste, one koje se menjaju i one koje brišete. Taj popis sam po sebi pokazuje da li je projekat manji ili veći nego što ste mislili.

Zatim popišite funkcionalnosti i za svaku napišite da li je neophodna i zašto. Funkcionalnost koja se ne koristi je trošak u svakom sledećem redizajnu, pa je najbolji trenutak da se ukloni upravo ovaj.

Na kraju odlučite šta je cilj redizajna u jednoj rečenici. Brzina, više upita, bolji prikaz na telefonu ili usklađivanje sa novim identitetom su različiti ciljevi, i vode ka različitim prioritetima u radu.

Kada imate te tri liste, okvir cene je mnogo lakše odrediti. Ako želite procenu pre odluke, vredi pročitati i naš vodič koji poredi redizajn i potpuno nov sajt, a procenu za konkretan slučaj možete dobiti kroz par pitanja o obimu.

Vredi dodati i to da redizajn ima smisla planirati u fazama kada je sajt veći. Prva faza pokriva strukturu i najvažnije stranice, a druga sitnije stranice i dopune. Tako se rezultat vidi posle nekoliko nedelja umesto posle nekoliko meseci, a i rizik je manji, jer se posledice vide na manjem broju stranica pre nego što se promeni ceo sajt. Kod sajtova sa više od trideset stranica ovakav pristup gotovo uvek ispadne jeftiniji, jer se druga faza često smanji kada se pokaže šta je stvarno potrebno.

Izvor

Ključni zaključci

• Redizajn može biti vizuelna promena ili promena strukture, a te dve stvari se razlikuju u obimu posla znatno.
• Cenu najviše pomeraju sadržaj koji se prenosi, broj funkcionalnosti i stanje postojećeg sajta.
• Prelazak na drugi sistem dodaje migraciju, redirekcije i SEO provere koje se ne mogu odraditi na kraju.
• Izrada novog sadržaja, prevod i fotografisanje nisu deo redizajna po automatizmu.
• Ako sajt posle redizajna niko ne održava, za godinu dana vraća se u stanje zbog kojeg je redizajn i rađen.

Zaključak

Redizajn je najisplativiji kada je problem jasno definisan pre početka. Ako je cilj samo da sajt izgleda modernije, to se često rešava manjim zahvatom nego što se očekuje. Ako je cilj više upita ili brzina, promena izgleda bez promene strukture neće doneti rezultat. Zato prvi korak nije traženje ponude, nego jedna rečenica koja opisuje šta sajt trenutno ne radi kako treba.